Sedam gresaka koje korisnici najčešće prave a koje mogu biti vrlo opasne sa aspekta bezbednosti su neadekvatno rukovanje lozinkama, odavanje PIN kodova platnih kartica, otvaranje priloga elektronske pošte nepoznatog porekla, ubacivanje USB fleš memorije nepoznatog porekla u računar, poseta i kliktanje po sajtovima sa sumnjivim sadržajem, instalacija i korišćenje P2P programa.

1. Neadekvatno rukovanje korisničkim lozinkama

Na samom vrhu liste jeste nepoštovanje pravila bezbednih lozinki. Naime, potrebno je znati da svaka lozinka treba da ima bar dva mala slova, dva velika slova, dva broja i dva specijalna simbola (kao što su na primer %$#@&) i da dužina lozinke mora biti najmanje 8 karaktera. Ukoliko to nije slučaj, programom za razbijanje lozinki se za relativno kratko vreme može otkriti lozinka. Druga ništa manje važna stvar jeste zapisivanje lozinke na papiru. Uglavnom je taj papir zalepljen na monitor, nalazi se na ili ispod tastature ili u fioci radnog stola koja nije zaključana, što znači da do lozinke svako može doći. O ovome treba posebno povesti raćuna u firmama i upozoriti zaposlene da to ne smeju da rade.

2. Odavanje PIN koda platnih kartica

Ovu veoma čestu grešlu svakodnevno viđamo u supermarketima gde ljudi masovno diktiraju svoje PIN kodove kasirkama i to u prisustvu drugih ljudi bez ikakvog razmišljanja da to neko može kasnije zloupotrebiti. Druga stvar koja se često dešava jeste prevara poznata kao pecanje (phising) gde dobijete mail ili SMS poruku od nekoga ko se predstavlja kao Vaša banka i traži od Vas da im popunite neke podatke a medju njima date i PIN kod kartice. Zapamtite da ni jedna banka nikada od korisnika ne traži ovakve informacije. Ako dobijete ovakvu poruku, slobodno je ignorišite.

3. Otvaranje priloga elektronske pošte (attachmenta)

Česta greška korisnika je otvaranje attachmenta e-maila koji je stigao od nepoznatih pošiljaoca (ljudi koji nisu Vaši prijatelji, kolege ili saradnici i koje, drugim rečima, ne poznajete). Ovi fajlovi često mogu biti zaraženi virusom, crvom, trojancem ili nekom drugom vrstom zlonamernog softvera koji može ugroziti podatke na računaru.

4. Ubacivanje USB fleš memorije nepoznatog porekla

Korisnici uključju USB stick u računar ne razmišljajući o tome da isti može biti zaražen zlonamernim softverom koji se automatski pokreće prilikom priključivanja USB stick-a, što znači da može ugroziti podatke na računaru. Firme bi trebalo da obuče svoje zaposlene da to ne rade, ili da onemoguće USB prikljucke na računarima zaposlenih.

5. Neredovno ažuriranje operativnog sistema, korisničkih i antivirusnih programa

Korisnici računara često ne vode računa o tome da li je operativni sistem ažuriran (update), što može biti veoma opasno, i to naročito kod Windows operativnog sistema. Takođe, veliki broj korisnika uopšte ne brine o tome da li su njihovi programi ažurirani najnovijim zakrpama. U ovom slučaju posebno treba voditi računa o Adobe softveru kao što je Reader, jer svaka stara verzija ima poznate sigurnosne propuste koje neko može iskoristiti i pristupiti podacima na računaru. Pored ovog, korisnici često nemaju uopšte instaliran antivirusni program ili ga imaju ali on takođe nije ažuriran. Antivirusni softver treba ažurirati na dnevnom nivou jer se svakodnenvo pojavljuje veliki broj novih zlonamernih programa koji neće biti detektovani ukoliko ažuriranje nije izvršeno.

6. Poseta i kliktanje po sajtovima sa sumnjivim sadržajem

Zanimljiva je činjenica da ljudi žele da dobiju nešto a da za to ništa ne plate. Ovo je posebno izraženo kod ljudi koji se ne bave informacionim tehnologijama jer oni imaju malo drugačije viđenje stvari. Međutim, ostali korisnici uglavnom pristupaju sajtovima za pirateriju softvera i tamo preuzimaju programe koji su često zaraženi nekom zlonamernim softverom. Instalacijom takvih programa moguće je ugroziti podatke na svom računaru. Druga česta greska korisnika je pristup sajtovima sa pornografskim sadržajem koji su inače poznati kao veliki izvor zaraze različitom vrstom zlonamernog softvera, što znači da je svako otvaranje sajtova sa pornografskim sadržajem potencijalni rizik da se računar zarazi.

7. Instalacija i korišćenje P2P programa

Postoji više vrsta ovakvih programa, ali za sve njih je karakteristično sledeće: neophodno je da prvo Vi podelite neki svoj folder sa drugima kako bi pristupili ovoj mreži (što znači da se otvara mogućnost pristupa podacima na vašem računaru) i mogli da preuzimate podatke direktno sa hard diskova drugih članova mreže. Osim toga, lako je moguće da umesto filma ili programa koji ste hteli nelegalno da preuzmete dobijete i instalirate neki virus, trojanac ili drugi zlonameran program.

Nadam se da ovim tekstom korisnike računara nisam zaplašio, već informisao o tome šta ne treba da rade i čega treba da se klone, kao i da će ovaj tekst shvatiti kao preventivu i pokušati da isprave svoje loše navike ukoliko ih imaju, s ciljem uvećanja nivoa sigurnosti svojih podataka.