25. jula 2017. godine, u Beogradu u PKS , održana je Javna rasprava o Predlogu uredbe o programu energetske strategije (u prilogu).
Možda nije dovoljno poznato da sam EPS ima jedan od najvećih i najmoćnijih informacionih sistema u zemlji. Ostalo je i dalje neobjašnjeno kako i zašto je u prethodnoj, veoma obimnoj Strategiji (POS) razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, IT ostao bez jedne jedine reči, a da je u novoj, aktuelnoj i još obimnijoj Strategiji do 2025. (2030.) godine pomenut u jednoj jedinoj rečenici, da će se i dalje razvijati.
U predmetnoj Javnoj raspravi, odnosno Predlogu uredbe, IT sistem EPS-a, kao sistem se uopšte ne pominje, a informatika se pojavljuje samo u navodima o projektima uvođenja daljinskog očitavanja (stranice Programa 36 i 237).
Interesantno je posebno da se, toliko izbegavani pojam Open Data, zamenjen sa pojmom Otvoreni podaci u pomenutoj Strategiji (koji je u Strategiju na insistiranje predstavnika Nacionalnog konventa unel Dr Tomić, Šef skupštinskog odbora za energetiku) i ako na glavnoj web stranici Ministarstva rudarstva i energetike ima poseban separat i link, a u ovom Predlogu uredbe uopšte se ne pominje.
Posebno je pitanje izostanka odgovarajućeg tretiranja u Predlogu obaveza iz Pridruživanja, koje se odnose na prekograničnu on-line razmenu podataka u realnom vremenu, u okviru ove oblasti koji se odnose na zaštitu životne sredine, odnosno tom linijom do zajedničke bezbednosti na nivou EU.
Takođe, primetno je da se Informaciona bezbednost i Zakoni koji je tretiraju ne pominju, a separati u Predlogu u kojima se navode projekti sa elementima SCADA sistema, nemaju stavke o bezbednosti, koji se odnose na ovu izuzetno osetljivu oblast IT-a.
Jedna od najmoćnijih komunikacionih sitema u Srbiji, kojima raspolaže EPS, takođe se ne pominju, i ako je optimalno korišćenje tih kapaciteta, kao nacionalnog dobra, veoma upitno.
I kod ovog Predloga, obzirom na lepezu mogućih uticaja mnogih oblasti privrede i društva na funkcionalnost energetskog sektora ili suprotno, širina mogućeg uticaja funkcionisanja oblasti energetike i rudarstva na ostale privredne i društvene oblasti, odsustvo teme Zaštite kritičnih infrastruktura, kao i u zakonodavstvu, veoma uočljivo.
Primetno je takođe, da se u dokumentu ne pominje ni odnos ovog sektora prema učešću, potrebi i predviđanju drugih resora i privrede o ulasku Srbije u 4. Industrisku revoluciju.
U obrazloženjima, objašnjenjima i prezentacijama (u prilogu) na skupu, da je jedan od razloga izrade ovog Programa i proces Pregovaranja sa EU, više je nego indikativno odsustvo u velikoj meri svih onih regulativa koje su već na snazi u EU, u ovoj i povezanim oblastima, a posebno definisan ritam prilagođavanja sadržaja Programa, tek na svake dve godine.
Svakako, ovaj dokument nije u saglasju sa razlozima i duhom novoformirane Kancelarije Vlade Republike Srbije za informacione tehnologije i e-Upravu i na to je potrebno skrenuti pažnju.
I naročito u odnosu na svežu Odluku Vlаde Srbije kojom je usvojen sporаzum o sаrаdnji sa Evropskom komisijom u pristupu podаcimа u okviru najvećeg svetskog programa za satelitsko snimanje planete Zemlje “Kopernikus”. Podatak o tome da je Progrаmu vrednom sedam milijаrdi evrа, Srbiji kao jedinoj je držаvi ponuđen besplаtаn pristup svim podаcimа, а dа pto tom još nije člаnicа Evropske unije, saopšteno je iz Vlade Srbije je manje značajan od toga da postoji neko ko se o tome brine i prepoznaje značaj i upotrebu tih podataka.
Posle dosta vremena, najzad jedna odlična vest, a o tome drugom prilikom.
Aleksandar Vukalović
