Kriptovalute su neizostavni deo mog života već 6 godina. Krenulo je kao neki posao sa strane, pa je brzo preraslo u jedini posao koji radim. Sve negde do sredine prošle godine, kada bi me pitali čime se bavim, moj odgovor bi mahom ostavljao ljude zbunjenim, jer pojma nisu imali šta su kriptovalute niti su ikad čuli za to.

Posle toga bi uglavnom usledilo pitanje: „Dobro, a koji ti je pravi posao?“ Kad kažem da mi je to jedini posao, obično dobijem još jedno pitanje, sažaljivim tonom: „Pa je l’ može od toga da se živi?“ Valjda je ljudima čudno da nešto što im deluje toliko egzotično može uopšte da ima neku vrednost, a kamoli da neko od bavljenja time može sebe da izdržava.

U poslednjih godinu dana, ustaljeni scenario ovakvih razgovora se prilično promenio. Sada je već solidan broj ljudi čuo za kriptovalute, pre svih za bitkoin. Pošto je bitkoin medijima najzanimljiviji onda kad mu raste vrednost, gro ljudi upravo u periodima naglog rasta cene čuje za bitkoin pa tako i pitanje: „Da li od toga može da živi?“ polako odlazi u zaborav.

Iskreno, više mi se sviđalo dok je manje ljudi znalo za kriptovalute, jer smo sad ušli u jednu opasniju fazu, fazu kada mnogi misle da znaju šta je to, a zapravo su u zabludi. Čovek koji zna da ne zna je oprezan. Čovek koji misli da zna, a ne zna, je opasan, pre svega po sebe. Opasnost se ogleda u tome što će, zbog svog neznanja, olako zanemariti rizike pri eventualnom investiranju u kriptovalute, šta god on smatrao kriptovalutama.

Kriptovalute nije lako razumeti. S druge strane, mnogim kriptovalutama je značajno porasla vrednost u poslednje vreme i mnogi tu vide priliku da zarade veliki novac na brzinu, ne želeći pritom da previše duboko ulaze u sam smisao onoga u šta žele da ulože. Ljudska pohlepa je uvek bila zloupotrebljavana, pa ni ovde to nije izuzetak. Ove godine imamo poplavu ICO-ova i gomilu novca uloženog u njih. Biće među tim ICO-ovima i nekih dobrih i ozbiljnih projekata, ali velika većina njih neće napraviti ništa. Neki su verovatno i ušli u sve to sa namerom da naprave ništa, da iskoriste gužvu i pokupe novac. A ima i onih koji zaista žele nešto da naprave, ali to nikad neće uraditi, jer su zagrizli mnogo više nego što mogu da pojedu.

Nije svaki „coin“ kriptovaluta

Pored ICO-ova, koji su sami za sebe ozbiljna i opširna tema, postoji još jedan opasan trend, a to su takozvane „centralizovane kriptovalute“. Sam taj pojam nema baš mnogo smisla. Kriptovalute su baš i nastale iz želje da se kreiranje novca i upravljanje novcem decentralizuje. Zašto bi uopšte neko kreirao centralizovanu kriptovalutu? Ako je centralizovana, znači da je kontroliše onaj koji je kreira. A ako je već kontroliše, zašto onda komplikuje stvari ubacivanjem onoga „kripto“… osim ako želi da iskoristi generalni hajp oko kriptovaluta kako bi prodao svoj proizvod, koji uopšte nije kriptovaluta. Prosečan čovek ne zna šta je kriptovaluta. Prosečan čovek stavlja u isti koš sve što ima „coin“ u imenu. Njemu su isti Bitcoin, Litecoin, Onecoin i Spacecoin, a razlike između prva dva i druga dva su drastične.

Kriptovaluta je vrsta digitalne valute kod koje se kriptografija koristi za verifikaciju transakcija i generisanje novih jedinica valute. Često ćete čuti promotere Onecoin-a kako ga nazivaju „centralizovanom kriptovalutom“. Pominjem pre svega Onecoin jer je bez dileme najistaknutiji u ovoj grupi „centralizovanih kriptovaluta“, što zbog broja korisnika, što zbog medijske pažnje (uglavnom negativne) koju dobija. Centralizovan svakako jeste, ali kriptovaluta nije, pitanje da li je čak i valuta. Jednostavno, ne koristi kriptografiju za verifikaciju transakcija i kreiranje novih jedinica valute. Transakcije verifikuje i nove jedinice valute stvara onaj koji je kreirao valutu.

Zašto dovodim u pitanje opravdanost nazivanja Onecoin-a valutom? Ni na jednoj berzi ne može da se kupi. Nigde ne može da se proda. Više liči na token koji se koristi u online igri i koji je bezvredan van te igre. Možeš da ga kupiš kad ulaziš u igru, ali ne možeš da ga izvučeš iz igre, to jest da ga prodaš za realan novac. Jedno vreme je postojala interna berza, ali su morali da je zatvore da ne bi bakrotirali. Veštački su dizali cenu da bi održali privid da valuti raste vrednost, kako bi dovukli nove investitore. Međutim, time su sami svoju berzu uništili. Berza nije imala nikakvog smisla, jer niko nije hteo da kupi Onecoin na berzi – bio je precenjen. Zašto bi ga kupili na berzi, kad mogu neuporedivo jeftinije da ga dobiju kroz „edukativne pakete“, uz koje ide i određen broj tokena, koji se posle nekog vremena pretvaraju u Onecoin? Dakle, ko god je hteo da kupi Onecoin, kupio ga je kroz pakete jer je tako jeftinije. Da bi berza radila, neko mora da kupuje, a pošto je cena bila nerealno visoka, nije imao ko. Sama firma je tu i tamo malo kupovala, da bi izgledalo kao da berza radi (iako sa vrlo ograničenom likvidnošću), ali su shvatili da neće moći tako dugo da izdrže. Kupovali su Onecoin skupo na berzi, a prodavali ga jeftino kroz pakete. Da su nastavili, bankrot bi bio neminovan.

Da bi valuta imala ikakav smisao, kreirana je platforma gde ljudi koji su unutar sistema mogu jedni drugima da usluge i robu plaćaju Onecoin-om. To je lepo rešenje, jer je neosporno da je broj korinsika Onecoin-a velik i stoga je platforma okupila veliki broj kupaca i prodavaca. Međutim, opet je ta nerelano visoka cena prepreka da platforma ostvari svoj pun potencijal. Pošto je Onecoin precenjen, ako ljudi svoju robu i usluge naplaćuju 100% u Onecoin-u praktično prodaju tu robu ili uslugu ispod realne cene i sami sebi prave gubitak. Zato se ljudi uglavnom služe sledećim rešenjem: Recimo da prodaju neki artikal za 100 EUR, a njegova nabavna cena je 50 EUR. I recimo da Onecoin vredi 10 EUR (to mu je veštački napumpana vrednost, ne vredi zaista toliko). Prodavac nudi artikal za 60 EUR + 4 Onecoin-a. On je sa tih 60 EUR sebi pokrio troškove nabavke, malo je i zaradio, a ona 4 Onecoin-a ako jendog dana uspe da proda za neke pare – super, ako ne uspe – ništa strašno, barem nije na gubitku. Ima i entuzijasta koji naplaćuju 100% u Onecoin-ima. Svaka im čast na hrabrosti, samo ću toliko reći. Platforma je lepo zamišljena, ali zbog te nerealno visoke cene Onecoin-a ima nakaradni sistem plaćanja gde većinu stvari morate platiti sa dve različite valute.

Ako nisu kriptovaluta, šta su onda? Po meni bi trebalo da se zovu „privatna virtuelna valuta“, da ne budem baš previše strog i kažem „privatni virtuelni token“, što je verovatno preciznije. Zašto se onda ne predstavljaju tako? Ne mogu da tvrdim, ali naslućujem da je razlog sledeći: U doba globalne pomame za kriptovalutama, „centralizovana kriptovaluta“ zvuči mnogo primamljivije za potenijalne investitore nego „privatna virtuelna valuta“. A prosečan investitor je neuk i pohlepan, on vidi samo „kriptovaluta“ i „coin“ u imenu i to mu je dovoljno da se uhvati za novčanik, pod uslovom da su ga promoteri prethodno dobro „obradili“.

Nije svaki MLM prevara

Do sada nisam pomenuo, jer mislim da to nije najbitnije, da Onecoin koristi MLM za širenje mreže korisnika. MLM ima malo loš prizvuk i mnogi su se tu opekli. Ipak, MLM kao sistem sam po sebi nije loš. On ima neku svoju logiku, koja je sasvim u redu. Problem je u tome što često privlači prevelik broj beskrupuloznih ljudi, koji ne prezaju ni od čega kako bi širili svoju mrežu. To znam iz prve ruke, jer sam se pre 12-13 godina malo aktivnije bavio MLM-om. Neretko se dešava da kompanija ima skroz korektan marketinški model, ali da ga ljudi na terenu toliko „iskrive“ u želji da stvari predstave boljim nego što jesu, da na kraju mnogi misle da je zapravo kompanija prevarantska.

Za Onecoin mnogi pričaju da je prevara, pogotovo u krugovima koji se nazivaju „crypto community“. Često to opravdavaju time što koriste MLM sistem. Međutim, kao što sam rekao, MLM nije sam po sebi prevara. Tačno se zna šta je potrebno da bi neki MLM sistem bio legalan i postoje kompanije koje legalno posluju koristeći MLM sistem već decenijama. Ako zarađujete direktno od dovođenja ljudi – to je nelegalno. Ako zarađujete od toga što neko koga ste doveli kupi određeni proizvod ili uslugu – to može. Ako čoveku obećavate sigurnu zaradu – to nije dozvoljeno. Ako mu zaradu pominjete samo kao mogućnost koja nikako nije zagarantovana – to je potpuno u redu.

U Onecoin-u ljudi nisu plaćeni za dovođenje novih članova, već dobijaju procenat od prodaje „edukativnih paketa“. To je malo nategnuto, jer ljudi zapravo kupuju tokene koji se pretvaraju u Onecoin, većinu ne zanima nikakva edukacija. Međutim, prodavanja edukacije je mnogo lakše pravno „ispeglati“ nego prodaju novca, to jest prodaju tokena čija je funkcija da se pretvore u novac. Znam da se ponekad ljudim obećava siguran profit od strane promotera. Ipak, ne znam da li je to zvaničan stav firme ili to neki promoteri rade na svoju ruku. Samim tim ne mogu da tvrdim da firma tu radi nešto nelegalno, moguće je da su samo promoteri krivi. Hapsili su promotere Onecoin-a širom sveta, ali još uvek nisu hapsili vlasnike i rukovodstvo firme, tako da sam sklon da mislim da je problem u promoterima. Možda Onecoin vešto izbegava probleme sa zakonom jer su poslovni model napravili tako da zaista ne krše zakon. Nisam stručnjak za pravo, pa ne bih da tvrdim, iako mi neke stvari deluju vrlo sumnjivo. Ipak, čak i da jesu potpuno u pravnim okvirima, to nikako ne znači da im je način rada i etički ispravan.

Zaključak

Za kraj pitanje, da li je Onecoin prevara? I ako jeste, to verovatno nije zbog toga što je MLM sistem. Imaju veliku količinu novca i veliki broj korisnika, dakle imaju dobre uslove da naprave nešto ozbiljno i da se „legitimizuju“. Pitanje je da li imaju želju i da li imaju hrabrosti. Hrabrost bi se pre svega ogledala u tome da priznaju šta su i da priznaju da je vrednost Onecoin-a veštački naduvana. To bi im prouzrokovalo odliv određenog broja ljudi i sigurno mnoge interne probleme, ali bi barem mogli dalje na zdravijim osnovama. Voleo bih da se to desi, ali nisam preterani optimista. Mene lično od njih najviše odbija to što se lažno predstavljaju kao kriptovaluta. Ne mogu sa 100% sigurnošću da tvrdim da su prevara, ali, ako neko laže u vezi sa tim ko je zapravo, da li mu se može išta verovati? Ja ne mogu.