Edvard Snouden je, između ostalog, ukazao na činjenicu da NSA sakuplja i obrađuje metapodatke o komunikacijama građana: ko koga zove, ko kome šalje i-mejl ili poruku, kada se komunikacija odvija, gde se u tom trenutku korisnici usluge nalaze, i slično.
Šta na ovo kažu zvaničnici?
“To su samo metapodaci”. Drugim rečima, pošto metapodaci ne uključuju sadržaj komunikacije, trebalo bi da zaključimo da je njihovo sakupljanje bezopasno. Ovakav zaključak je pogrešan, zato što metapodaci nose informaciju o vama, a pošto su strukturirani njihova obrada je relativno laka. Stjuart Bejker, bivši generalni savetnik NSA, je izjavio da metapodaci govore apsolutno sve o nečijem životu, kao i da ukoliko imate dovoljno metapodataka, ne treba vam stvarno sadržaj. Majkl Hejden, bivši generalni direktor CIA i NSA, je 2014. godine izjavio da “ubijamo ljude na osnovu metapodataka”.
Šta možemo da kažemo za telefonske metapodatke?
Da su veze između ljudi. Drugim rečima, jedan od ciljeva analize telefonskih metapodataka je da se utvrde veze između različitih entiteta. U praksi, cifre govore mnogo više od reči: NSA je samo u jednom danu 2013. aktivno pratila 117675 entiteta; kada se konzervativno procene broj kontakata koji ostvari svaka osoba (oko 40) i broj preklapanja njihovih konverzacija, procenjuje se da je broj nadziranih ljudi, samo u ovom sistemu, bio veći od 20 miliona.
Povezivanje entiteta koji se prate se ne vrši samo na osnovu telefonske komunikacije, već i na osnovu lokacije entiteta, obrazaca ponašanja itd. Na šta ukazuje sledeća situacija: grupa ljudi se nalazi na istoj lokaciji i isključuje svoje telefone, a nakon nekog vremena ih uključuje?
Sledeće pitanje koje se postavlja je: koliko je teško identifikovati vlasnika broja na osnovu metapodataka?
Ispostavlja se – sasvim jednostavno. Od 5.000 slučajno izabranih brojeva, na osnovu tri javno dostupna izvora – Yelp, Google Places i Facebook – identifikovano je 27,1% brojeva. Od 100 slučajno izabranih brojeva, koristeći Google pretragu, za manje od sat vremena su identifikovani osoba ili posao za 60 brojeva. Treba uzeti u obzir činjenicu da su ovo rezultati koje je postiglo nekoliko akademskih istraživača sa malim budžetom. Opravdano je pretpostaviti da bi profesionalne službe bile još efikasnije.
Na kraju, treba postaviti i sledeće pitanje:
“da li telefonski metapodaci otkrivaju osetljive informacije, kao što je, na primer, zdravstveno stanje?” Odgovor je, opet, pozitivan. Navodimo dva primera. Hipotetički subjekat je u periodu od tri nedelje kontaktirao radnju za prepravku kuće, bravara, dilera za hidroponsko uzgajanje biljaka i hed šop. Šta se može zaključiti? Da uzgaja marihuanu u kućnim uslovima. Drugi hipotetički subjekat je imao dug jutarnji razgovor sa sestrom, a dva dana kasnije, ostvario je niz poziva lokalnoj organizaciji za planiranje porodice, i još dva poziva – nakon dve nedelje i mesec dana. Šta se može zaključiti u ovom slučaju? Drugi subjekat je imao abortus. Zaključci su izvedeni samo na osnovu telefonskih metapodataka